Poperova teorija trećeg sveta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poperova teorija trećeg sveta". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
- Odsek za filozofiju
SEMINARSKI RAD IZ TEORIJE SAZNANJA
Tema:
POPEROVA TEORIJA „TREĆEG SVETA“
Mr Milotka Molnar Sivč
REZIME
U ovom radu upoznaćemo se s osnovama teorije o “Svetu 3“. Pre svega, važno je reći da je po rečima samog Popera o ovoj teoriji dugo razmišljao pre nego što ju je „stavio na papir“ i počeo otvoreno da govori o njoj i zagovara je. Jer, kako kaže: „I sam sam, poput Bolcana, dugo sumnjao i nisam ništa objavljivao o svetu 3 sve dok nisam stigao do zaključka da su njegovi stanovnici stvarni; zaista, više-manje stvarni koliko i fizički stolovi i stolice.“ Podstaknut svojim razmišljanjima ali i razmišljanjima Fregea, Bolcana i Teodora Gomperca na ovu temu, Poper kreira sopstvenu teoriju koja, po njemu, treba da se u priličnoj meri razlikuje od već postojećih, sličnih teorija. Ono po čemu će se ona razlikovati od ovih teorija, a pogotovo od klasičnih filozofskih teorija Platona, Aristotela i Hegela biće upravo status realnosti i objašnjenja ova tri sveta
Ključne reči: treći svet, objektivno saznanje, racionalizam, nastanak jezika, rešavanje problema
SADRŽAJ
Poperova “tri sveta”
Koncepcija triju svjetova svoju popularnost stiče prvenstveno zahvaljujući popularnosti Karla Poppera, a ne svojom originalnošću. Nju su naime ranije izložili i predložili Gottlob Frege i Bernard Bolzano, a u raznim ontološkim koncepcijama prisutna je pod različitim imenima još od Platonovih vremena. Njena je važnost nesumnjiva, jer pokušava dati odgovore na ontološka pitanja koja se provlače kroz celu istoriju filozofije: Kako je sazdan svet? I kako znamo da naša spoznaja sveta odgovara njegovoj strukturi?
Poperova tri sveta su:
“Prvo, svet fizičkih objekata ili fizičkih stanja; drugo, svet stanja svesti ili mentalnih stanja, ili, možda, dispozicija ponašanja; i treći, svet objektivnih sadržaja mišljenja, posebno naučnih i pesničkih zamisli I umetničkih dela.”
“Imamo dakle svet 1, fizički svet unutar kojeg razlikujemo živa i neživa tela i koji takodje sadrži stanja i zbivanja poput napetosti, kretanja, sile, polja sile. i imamo svet 2, svet svih svesnih doživljaja te, po svoj prilici, takodje nesvesnih doživljaja.
Ono što zovem svet 3, to je svet objektivnih proizvoda ljuskog duha; dakle svet proizvoda ljudskog dela sveta 2. Svet 3, svet proizvoda ljudskog duha, sadrži takve stvari kao što su knjige, simfonije, vajarska dela, cipele, avioni, kompjuteri…”
Naša se stvarnost, dakle, prema tom nazivu sastoji od tri medjusobno povezana sveta koji
nekako utiču jedan na drugi, a delom se i poklapaju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET