Pitagorejska škola | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pitagorejska škola". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
УВОД
0 Питагори и његовој делатности је тешко говорити са неком јасном сигурношћу. Његова личност, иако прекривена велом мистерије и мноштвом легенди, много нам више говори него сви податци којима располажемо. Питагора је један од најинтересантнијих и најзагонетнијих људи у историји. Не само да предања о њему чине готово неразмрсиву мешавину истине и лажи, већ нам у свом најосновнијем и најмање оспораваном облику дају слику једне веома необичне психологије.У низу значајних филозофа, научника и етичара он представља прекретницу, јер је успео да њихове делатности сједини у једно, да успостави хармонију међу њима и да заснује једну општу науку о животу и његовим најдубљим тајнама. Са сигурношћу се може рећи да је Питагора поставио основе учења, а остали су их развили на много опширније, успео је не само да утиче на уверење појединаца, већ да уреди њихов целокупан морални живот.
Према једним подацима, Питагора је рођен 582. а према другим - негде око 568. године. на острву Самосу. Једни кажу да је живео 80 а други, чак 90 година. Био је син богатог трговца прстењем Менсарха и жене која се звала Партенис. Још као дечак разговарао је са свештеницима као и са ученим људима, који су у Јони оснивали школе и у њима тумачили принципе физике. Учитељи су му отворили нове видике, али то му није било довољно. Схватио је да му је потребна наука како би продро до дубина природе и да ће то знање моћи да нађе само у храмовима Египта.
Египатски свештеници су га са много тешкоћа примили. Када су сагледали у њему изузетну душевну снагу и склоност ка мудрости, отворили су пред њим ризнице својих искустава. Његово просвећење је трајало двадесет и две године. Захваљујући дисциплини и египатским храмовима сазнаје чудесну моћ људске воље којом човек може да овлада, усмерава и примењује како на тело, тако и на душу. Питагора се вратио на Самос после тридесет и четри године одсуствовања.
Своју земљу је затекао под влашћу тиранина Поликрата. Школе и храмови су били затворени, научници и песници су се разбежали. Даље га је
1
пут водио ка Грчкој, јер је његово дело било веће и тајанственије, повратити снагу и престиж Аполоновом храму, а затим засновати негде школу науке и живота која ће дати не само политичаре и софисте, већ посвећене људе и жене, праве мајке.
Питагорина школа нашла је уточиште у граду Кротону. Сенат тог града, био је узнемирен Питагорином појавом. Био је позван да објасни своје понашање што је за њега представљало јединствену прилику да развије своје идеје и покаже како оне неће угрозити уредбу Крптона. Када је за своје намере придобио најбогатије грађане и већину сената предложио је стварање једне институције, братства лаика, посвећеника који би живели на окупу , али који неби били одвојени од јавног живота грађана. Тако је настала питагорејска школа. Питагора је био изузетно строг у погледу пријема нових ученика. На самом улазу у школу је стајало “ ESKATO BEBELOI " обичним посетиоцима забрањен улаз. Млади људи који су желели да приступе братству, морали су да проведу једно време пробе и искушења. Одлучујуће искушење је било да проведу ноћ у једној пећни ван града, за коју се веровало да има утвара и да је посећују духови. Они који нису имали снаге да поднесу ту атмосверу самоће и ноћи, који нису могли да уђу у пећину или су из ње бежали проглашавани су слабим за иницијацију и враћали су их кући. Најтеже је било морално искушење. Ученик је остајао у пећни дванаест часова, сам са крчагом и комадом сувог хлеба, остављали су му и камену таблицу и наређивали му да пронађе смисао једног питагорејског симбола, као нпр. шта значи троугао који је уписан круг. Тада је учитељ, с велиоком пажњом посматрао држање свог ученика. Измучен потом, понижен што није могао да реши задатак, ученик је морао да уложи велики напор како би владао собом. Они који би све поднели чврсто и који су изјављивали да су спремни да се поново суоче са искушењем свечано су примали медаљу за полазнике.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET