Pitagora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pitagora". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SREDNJA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA SOMBOR
SEMINARSKI RAD
NA TEMU
PITAGORA
Učenica:
Filozofija i antička filozofija
Filozofiju možemo definisati kao pokušaj razumevanja egzistencije i stvarnosti. Filozofija pokušava razumeti prirodu istine i znanja, ali i pronaći osnovne vrednosti u životu. Odnos ljudskog društva i prirode je bitan deo filozofije gde pokušava iskoristiti ljudsku sklonost ka čudjenju, zanimanju i želji za razumevanjem, kako bi se došlo do istine. Filozofija je proces analiziranja, kritikovanja, interpretacije.
Filozofija je nastala od reči fila i sofija, što znači, ljubav prema znanju ili mudrosti. Počeci filozofije su u VI veku pre nove ere u staroj Grčkoj.
Antička filozofija obuhvata filozofska mišljenja i sisteme koji su se razvili na širokom mediteranskom prostoru prožetom antičkom grčkom i rimskom kulturom u periodu od 7. veka stare ere do propasti antičkog sveta početkom 6. veka nove ere.
Kultura antičke Grčke začetnik je zapadnoevropske kulture. Na tom se geografskom području prvi put u istoriji izdvaja filozofsko-naučni oblik mišljenja iz religiozno-fantastičnoga. Karakteristika stare orijentalne kulture bila je uklopljenost odredjenog stepena naučnog mišljenja, do kojeg su stari orijentalni narodi dospeli, u relaigiozno-fantastični oblik mišljenja. Ta uklopljenost egzaktne misli u fantastično-religioznu mistiku karakteristična je i za ličnosti koje se bave naukom u starim kulturama. To su bile zatvorene svesteničke grupe ili proroci koji su se izdvajali iz sveta i ljudskog društva da bi tako osamljeni i udubljeni u same sebe došli do istine. Njihovim sposobnostima pridavana je aureola uzvišenosti, nadzemaljskog i nadljudskog.
Grčka civilizacija oslobodila je naučno mišljenje i emancipovala ga od religije, podredivši ga praktičnim zadacima trgovine, brzom razvoju privrede, ali i političkim zadacima koji su se nametali u vezi s izmenjenom društveno-ekonomskom strukturom. To mišljenje napušta služenje fantastičko-religioznom čoveku, koji sebe još nije izdvojio kao pojedinca u okviru društva, i prelazi u službu konkretnog egoističnog čoveka pojedinca. Kroz takvog čoveka i u njegovom interesu začela se u Grčkoj era samostalne naučne misli, čime je obeležen početak jedne nove epohe u istoriji čovekova ovladavanja prirodom i društvom. Grčka postaje kolevkom kulturnog kompleksa koji kratko nazivamo “Zapadom”, što u to doba predstavlja pomeranje kulturnog i ekonomskog razvitka s Istoka prema Zapadu.
Pitagora i pitagorejci
Pitagora (oko 571-496 god.p.n.e.) je rodjen na ostrvu Samos, nedaleko kod Mileta.
Pitagora je bio sin Mnesarha, rezača dragoga kamena.
Pitagora je sam za sebe rekao da nije sveznalac, već samo filozof, to jest prijatelj mudrosti. On je ostavio dubok trag, kako na svoje savremenike koji su u njemu videli božanstvo, tako na kasnije filozofe, od Platona i Aristotela, pa sve do modernog doba.
Polje rada Pitagore je bila matematika, muzika, etika, politika i metafizika.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET