Pitagora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pitagora". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Filozofija
Novi Sad
Seminarski radi iz premeta Helenska filozofija
Pitagorejska filozofija
Ukratko
Ljudi su oduvek razmišljali o pojavama u prirodi i u različitim epohama razvoja nalazili su različita tumačenja. Ne znajući da objasne grmljavinu, zemljotrese itd. izmišljali su razne bogove kao uzročnike tih pojava. Stari Grci (počev od 6. veka p.n.e.) čine prekretnicu u objašnjavanju pojava na Zemlji i oko nje. Koriste svoj razum, i razumom pokušavaju da povežu uzroke sa posledicama. Za njih priroda nije haotična, već je stvorena po nekom planu. Javlja se uverenje da se korišćenjem matematike može objasniti svet oko nas, čak i da se pomoću matematičkih zakona moze objasniti zakon po kome je stvorena čitava vasiona. Prva škola, može se slobodno reći i najveća, koja je matematički objašnjavala pojavu vasione, bila je pitagorejska škola, čiji je osnivač Pitagora.
Legenda o Pitagori je veličana i ukrašavana, njegovo ime je povezivano sa toliko poduhvata i konretnih otkrića, sa bezbroj mističkih verovanja, da se u jednom trenutku postavlja pitanje da li iza te legende stoji istorija, da li je ta ličnost idealizovana, da li je ta slika matematičara i vrsnog političkog reformatora stvarno postojala. Istraživanja su pokazala da se život istorijskog Pitagore može očistiti od legende ispletene oko njegovog imena. Iako najveorvatnije nije lično zaslužan za sva otkrića koja su mu pripisana, ipak je reč o osobi od ogromnog značaja za razvoj čovečanstva i nauke.
“Broj je gospodar svih oblika i ideja i uzrok bogova i demona”
- Pitagora
Život
Pitagora¹ se rodio na Samosu između 592. i 572. godine pre Hrista (opšte je prihvaćena 580. godina) kao sin pečatoresca Mnesarha iz Tirene. Jedno predanje koje se odnosi na njegovu mladost prikazuje ga kao dugokosog mladića na 48. Olimpijadi, kako u pesničenju osvaja dragocenu maslinovu grančicu. Tvrdi se da je zbog svoje nadarenosti još kao mlad poslat u Egipat – njihovi sveštenici su bili čuveni po svojoj mudrosti. Boravak u Egiptu potvrđuju svi izvori, kao i izvesne osobitosti njegovog učenja. Tamo je bio upućen u misticizam i u egipatsku geometriju i sudeći po kasnijem radu fascinirala su ga mistična znanja tadašnjih egipatskih sveštenika. Tvrdi se da je u Egiptu živeo oko 22 godine. Boravak u Trakiji, među poklonicima orfičkih obreda, veoma je verovatan, jer rituali orfičkih tajni i pitagorejske sekte kao i njihov simbolizam, imaju mnogo sličnih ili čak identičnih elemenata. Nasuprot ovome, odlazak u Indiju izgleda da pripada čistoj legendi, a sličnost verskih dogmi sa izvesnim pitagorejskim verovanjima objašnjava se prisustvom indijskih mudraca u Egiptu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET