Odnos afekata i razuma (Spinoza) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Odnos afekata i razuma (Spinoza)". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET U BEOGRADU
MATEMATIČKI FAKULTET
Seminarski rad iz predmeta
Uvod u filozofiju
TEMA:
ODNOS AFEKTA I RAZUMA
(Spinoza)
Beograd, 2011.
SADRŽAJ
Strana
I UVOD 3
II ETIKA 5
III SPINOZINO SHVATANJE PRIRODE 7
IV ANALIZA AFEKATA 10
V ODNOS AFEKATA I RAZUMA 13
VI MOĆ SAZNANJA NAD AFEKTIMA 15
VII ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17
I
UVOD
Baruh Spinoza ( Baruh De Spinoza ) rodio se u Amsterdamu 24. novembra 1632. Poreklom je iz jedne ugledne jevrejske porodice, koja se doselila iz Portugalije u Holandiju usled verskih gonjenja, kojima je tamo bila izložena. Spinoz a je školu ucio kod jevrejskih rabina, gde je proucio ,,Talmud’’ i ,,Bibliju’’ i katolističke spise srednjeg veka. Kako je uvideo mnogobrojne protivrečnosti vezane za ( jevrejsku ) veru, a koje nisu mogli da mu objasne njegovi učitelji, Spinoza se sa velikim entuzijazmom obratio studiji prirodnih nauka i moderne filozofije. Izuzetno je naučio latinski jezik.
Priča se da se Spinoza zaljubio u kćer svog učitelja latinskog, međ utim ona mu nije odgovorila na ljubav, već se udala za drugog.
Od ovog slučaja Spinozin život je bez unutrašnjih patnji, ali njegov duševni mir su kvarile spoljne neprilike, problem i pitanja koja su ga zanimala a čiji odgovor nisu znali kako on, tako i njegovi učitelji. Do preloma je moralo doći. Njegove samostalne, slobodoumne izjave su doprinele tome da bude omrznut od svojih sugrađ ana, čak je bio i predmet jednog atentata od strane jednog njegovog sunarodnika. Nakon ovog atentata, Spinoza je izbačen iz zajednice jevrejskog naroda; smatrao se opasnim po okolinu. Kako više nije bio Jevrejin, nije postao ni Hrišćanin, i ako je po njemu u moralnom pogledu Hrišćanska religija iznad Jevrejske.
U selu pored Amsterdama je proveo nekoliko godina, gde je živeo na najprostiji mogući nacin. U slobodno vreme je malo slikao, i svojim prijateljima u Amsterdam je slao svoja dela na čitanje. Menjao je svoja staništa i na kraju se naselio u Hagu, kod svog prijatelja i slikara Van Der Spuka.
Spinoza je prvim svojim spisom već postao slavan. Dosta naučnika i njegovih prijatelja ga je posećivalo, među kojima je bio i Lajbnic, koji je želeo da pročita Spinozinu Etiku u rukopisu. Međutim, Spinoza nije imao poverenja u njega, te mu je nije dao.
Umro je 25. februara 1677. od tuberkuloze.
Spinoza je bio racionalista. Pored poznatih filozofa Lajbnica (1646) i Dekarta (1596).
Spinoza je bio pravi mudrac, miran, tih, povučen, bez želje i potrebe za materijalnim sredstvima, odan svojim meditacijama, ali pored te mirnoće bio je temperamentan i pun energije u svojim mislima, samostalan.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET