Odgovori na Getijeov problem | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Odgovori na Getijeov problem". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FILOZOFSKI FAKULTET
Odeljenje za filozofiju
2004 - 44
TEORIJA SAZNANJA
ODGOVORI NA GETIJEOV PROBLEM
- Beograd, juna 2005.-
Odgovori na Getijeov problem
Edmund L Getije izvršio je napad na tradicionalnu analizu znanja.Ono što je on pokušao da pokaže konstruisavši protiv-primere jeste da tradicionalni uslovi nisu dovoljni za znanje,ne stavivši pod pitanje nužnost svakog od njih za istinitost iskaza S zna da P.Primeri koje je konstruisao jesu takvi da treba da pokažu mogućnost da S ne zna P i pored zadovoljenosti svih uslova.Ono što je neophodno da bi protiv-primeri pogađali metu jeste mogućnost da čak i pogrešno verovanje bude opravdano,kao i mogućnost prenošenja opravdanja implikacijom, odnosno postojanja principa deduktivne zatvorenosti opravdanja.
Prvi protiv-primer :
Smit i Džons konkurišu za isti posao. Smit ima opravdanje da veruje u iskaz
(d) Džons će dobiti posao i Džons u džepu ima 10 novčića. Smitovo svedočanstvo je u sledećem: poslodavac mu je garantovao da će Džons dobiti posao i prebrojao je novčiće u Džonsovom džepu.Smit zaključuje:
(e) čovek koji ima deset novčića u džepu dobiće posao.
Ispostavlja se,međutim,da Smit dobija posao i da i sam Smit ima deset novčića u džepu. Iskaz (e) je istinit.Zadovoljeni su svi uslovi trdicionalne definicije znanja:
(e) je istinito
Smit veruje da je (e) istinito
Smit ima opravdanje da veruje da je (e) istinito, ali ne može se govoriti o znanju zato što je Smitovo verovanje da (e) zasnovano na brojanju novčića u Džonsovom džepu, za koga Smit pogrešno veruje da će dobiti posao i pri tome Smit nije svestan da i on sam ima deset novčića u džepu.
Drugi protiv-primer:
Smit veruje u iskaz.
(p) Džons poseduje kola marke Ford.
Opravdanje nalazi u tome što je Džons dugo vremena posedovao kola marke Ford i u tome što mu je Džons upravo vozeći se Fordu, ponudio vožnju.Smit poznaje i Brauna, za koga ne zna gde se nalazi. Smit sklapa iskaz (q) ili Džons poseduje Forda, ili je Braun u Barseloni prenevši odgovarajuće opravdanje sa iskaza (p) na iskaz (q) Smit zaključuje da je (q) istinito.Getije sada uvodi sledeća dva uslova: Džons ne poseduje Forda, a trenutno vozi iznajmljena kola i Barselona, nasumice izabrano mesto, jeste mesto trenutnog boravka Brauna.
Jasno je da Smit ne zna (q) i pored toga što su zadovoljeni svi uslovi trodelne analize znanja:
(q) jeste istinito
Smit veruje da je (q) istinito
Smit ima opravdanje da veruje da je (q) istinito.
Getijeovi protiv-primeri su isprovocirali brojne pokušaje rešenja problema koje otkrivaju ukazivanjem na nedostatke tradicionalne definicije znanja. Nekoliko odgovora ponudio je Dansi. Postoje tri različita puta kojima se može poći u pokušaju rešavanja problema postavljenih Getijovim protiv-primerima:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET