Aristotelov kategorički silogizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Aristotelov kategorički silogizam". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET CRNE GORE
Ekonomski fakultet
Postdiplomske studije – Marketing i biznis
Podgorica
Aristotelov kategorički silogizam
(esej iz Metodologije naučno-istraživačkog rada)
Podgorica, 21. novembar, 2008.
UVOD
Aristotel (384-322 p.n.e) je bio prvi sistematičar filozofije. Napisao je brojna djela iz oblasti logike i nauke, a takođe je često raspravljao o pitanjima bića i prirode. On je htio da stvori posebno oruđe („organon“) filozofije i pronađe pravila ispravnog razmisljanja i govora, čime je postavio temelje za razvoj logike te se stoga on može smatrati „ocem logike“.
Jedan od najznačajnijih doprinosa daljem razvoju logike i pojedinih nauka dao je svojim učenjem o silogizmu. Aristotel je bio prvi koji je pokusao da sistematski izdvoji postojeće vrste argumenata, njihovu strukturu i da pokaže način na koji možemo provjeriti da li su oni tačni ili netačni. On kaže da se ništa ne treba smatrati istinom dok se ne uspije izvesti zaključak koji bi bio savršeni silogizam.
Silogizam se sastoji od tri suda. Prva dva su premise iz kojih slijedi treći sud - konkluzija ili zaključak. Najčesći oblik silogizma je kategorički silogizam, kao na prijmer:
Premisa 1: Svi psi su sisari.
Premisa 2: Svi terijeri su psi.
Zaključak:Dakle, svi terijeri su sisari.
U logički ispravnom silogizmu, kakav je gore navedeni, zaključak (konkluzija) nepobitno slijedi iz premisa. To znači da ako su obije premise tačne, onda znamo da i zaključak mora biti tačan. Takođe je očigledno da se zaključak izvodi od opšteg ka posebnom ili pojedinačnom.
Aristotel je često bio kritikovan od strane drugih koji su se bavili istom problematikom i naglašavali su da je glavna mana silogizma u tome što je gornja premisa u osnovi stav koji tek treba da se dokaže. Za ovo se često navodi sljedeći primjer:
Čovjek je umom obdarena životinja.
Sokrat je čovjek.
Dakle, Sokrat je umom obdarena životinja.
Ako Sokrat nije umom obdarena životinja, onda nije istina ni da je čovjek umom obdarena životinja, što znači da premisa ne može biti istinita ako zaključak nije istinit. Iz ovoga se može zaključiti da je silogizam određen kao način za razjašnjenje izlaganja prije nego li za pronalaženje istine.
STRUKTURA SILOGIZMA
Zaključak je finalni stav koji slijedi iz prethodna dva stava – premise.
U sva tri stava javljaju se tri termina: „psi, sisari i terijeri“. Termin koji se javlja u obijema premisama, ali ne i u zaključku – „psi“ se naziva srednji termin (terminus medius).
Termin „sisari“ je predikat u zaključku i naziva se veliki termin (terminus major), a premisa u kojoj se on javlja se naziva velika premisa.
Termin „terijeri“ je subjekat konkluzije i naziva se mali termin (terminus minor), a premisa u kojoj se on nalazi naziva se mala premisa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET