Multikulturalizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Multikulturalizam". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj
Uvod ...................................................................................................................... 2
Različitost: prednost ili mana? ......................................................................... 3
2.1 Indijansko pitanje ...................................................................................... 3
2.2 Ropstvo i aparthejd ................................................................................... 4
Religiozne migracije ...................................................................................... 5
Multikulturalne kontroverze ....................................................................... 6
Politička korektnost ...................................................................................... 8
Multikulturalna teorija
Zaključak
Literatura
Uvod
Pitanje koje je oduvek zanimalo istraživače jeste pitanje ljudske raznolikosti. U potrazi za odgovorom nude se dve mogućnosti; prva se odnosi na činjenicu da je raznolikost u samim ljudskim bićima, u smislu da li činimo jednu ili više vrsta. Druga se tiče pitanja da li postoje univerzalne ljudske vrednosti ili su pak sve vrednosti relativne. Ukoliko se opredelimo za postojanje univerzalnih vrednosti, nepohodno je ispitati koliki je njihov obim, šta obuhvataju a šta isključuju.
Multikulturalizam možemo shvatiti kao jednu apstraktnu ideju o zajedničkom skladnom bitisanju različitih etničkih i kulturnih grupa. Ovaj termin obuhvata dve sfere ljudskih života, a to su njegov ideološki okvir, s jedne strane i politička izražajnost sa druge. U okvirima politike multikulturalizam se ispoljava na dva načina:
kao podržavanje skladnih odnosa između različitih etničkih grupa, i
kao definisanje odnosa između države i etničkih manjina.
Vrlo često se događa da se multikulturalizam posmatra kao tipično američki fenomen, pa stoga i delo koje ću obraditi „ Multikulturalizam “ od Andree Semprini sledi taj tok. Sam termin »multikulturalizam« je prema enciklopedijskom rečniku Grand Robert, prvi put upotrebljen 1971. godine u govoru Pjera Tridoa, predsednika kanadske vlade, koji je rekao:
„Termin bikulturalizam ne odslikava dovoljno dobro naše društvo. Reč multikulturalizam je u tom pogledu preciznija.“ Iz ovoga možemo zaključiti da je multikulturalizam ne jedna teorija kulture, već nešto što je izrođeno iz praktične kulturne politike.
Različitost: prednost ili mana?
Glavno pitanje i problem koji se nameću kada se započne rasprava o multikulturalizmu jeste već spomenuto pitanje različitosti. Za njim slede i brojna druga pitanja kao što su šta je to različitost, kako joj pristupiti, koje joj mesto dodeliti unutar jednog društvenog sistema, utiče li ona pozitivno ili negativno na pojedinca. Ona je pre svega realnost, nešto što nas okružuje, preko institucija, procesa, događaja, bili je mi svesni ili ne. Svaka različitost je istovremeno i rezultat i prelazno stanje; „rezultat – ako se posmatra prošlost i ako se prednost daje procesu koji je doveo da te različitosti, a prelazno stanje – ako se prednost daje kontinuitetu dinamičkog procesa koji će neminovno to stanje dovesti do jedne drugačije konfiguracije“
prisustvo autohtonih naroda na američkoj teritoriji;
masovni uvoz robova iz Zapadne Afrike;
postojanje različitih religijskih grupa među prvim naseljenicima;
anglosaksonsko poreklo ekonomske i političke elite i
uloga imigracije u naseljavanju zemlje.
2.1 Indijansko pitanje
Iako je Amerika zapravo bila „otkrivena“ i predstavljena kao nova zemlja, njenu teritoriju uveliko su naseljavali tzv. autohtoni Amerikanci (Native Americans), čiji je broj u trenutku kolonizacije bio između tri i četiri miliona. Nakon dva veka, posle genocida, njihov broj je spao na ne više od dve stotine hiljada. Ovaj problem dospeo je na javnu scenu tek tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, kada im je i priznat zvanični status i posebna prava.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET