Statički elektricet u industriji nafte (uzroci nastajanja požara i mere zaštite) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Statički elektricet u industriji nafte (uzroci nastajanja požara i mere zaštite)". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Republika Srbija
Univerzitet u Nišu
Fakultet zaštite na radu
SEMINARSKI RAD
Predmet: Tehnička ekspertiza požara i eksplozije
Tema: Statički elektricet u industriji nafte
(uzroci nastajanja požara i mere zaštite)
Milan Blagojević Dragan Milinčić
Br.ind.: o31o5
Niš, 2oo8
Opasnost od statičkog elektriciteta u naftnoj industriji
Statički elektricitet je veoma opasan u procesnoj naftnoj industriji, a nastaje najviše u preradi, transportu i kod skladištenja visoko rafiniranih zapaljivih tečnosti. Veći broj velikih požara i eksplpzije kod rukovanja naftnim derivatima mogu se prepisati statičkom elektricitetu.
Zna se da stvaranje statičkog elektriciteta samo po sebi nije opasno, već prava opasnost leži u njegovoj akumulaciji, jer se tada moze nakupiti dovoljno energije, da nastane varnica sposobna da zapali smešu zapaljivih gasova i vazduha. Minimalna energija varnice potrebna da zapali smešu ugljovodonika i vazduha je u grnicama od 0,2 do 0,3 mJ (milidzula).
Akumulacija statičkog naboja
Električni naboj se gomila u kondenzatoru koji u stvari predstavljaju dva provodnika odvojena dijalektrikom. Sposobnost skladistenja elektricnog naboja zovemo kapaciitetom. Energija u kondenzatoru je:
W = 1/2 CV2
gde je:
C – kapacitet (farad)
V – napon (volt)
W – energija (dzul)
Najobičniji kodenzator u petrolejskoj industriji je bilo koji tip rezervoara, dobro izolovan od zemlje. U tom slucaju rezervoar je jedna ploča kodenzatora, zemlja druga ploča, a vazduh dijalektrik izmedju njih. Dobar primer je takođe autocisterna na gumenim točlovima.
Pojava statičkog elektriciteta kod autocisterni
Statički elektricitet ce stvara kod kotrljanja gumenih točkova po putu, ako je suvo vreme. Vozilo se kod voznje nabija stvorenim naponom usled trenja i odvajanjem gume od puta. Ovo nije naročito opasno, jer se napon gubi sa vozila dosta brzo kad vozilo stane. Međutim, obavezno je uzemljenje cisterne pre nego sto se započne sa punjenjem.
Lanac koji se vuče po putu nekad se smatrao potrebnim, medjutim, nova saznanja o statičkom elektricitetu su pokazala da nije potreban, jer po kiši kada bi lanac bio efikasan nema pojave statičkog elektriciteta, a po suvom nije efikasan u prenošenju stvorenog napona na putu.
Pojava kod mlaza pare
Statički elektricitet se takodje stvara kod ispustanja vlažne pare u atmosveru. Mesto stvaranja se nalazi u obliku pare nedaleko od izlaza iz suda, a prepisuje se pojavi kodenzacije, bilo koji metalni predmet izolovan od zemlje, kao sto je autocisterna nabija se ako se nadje u blizini mlaza pare i bez toga da mlaz pare udara po cisterni. Opasnost od statičkog nabijanja može nastati kod postupka čišćenja ili ispiranja metalnih predmeta koji su izolovani od zemlje.
Pojava nabijanja lica
Čovečije telo je elektroprovodljivo, pa u suvoj atmosferi često akumulise statički elektricitet i do nekoliko hiljada volti. Taj se naboj stvara dodirom cipela sa materjalom kojim je prikriven pod ili pak vršeći razne radne operacije. Kada ima dovoljno vlage onda se taj naboj omah gubi u zemlji. Kod rada sa zapaljivim tečnostima gasovima ili prašinama ta pojava moze postati veoma opasna, stoga se nameće potrba sprečavanja nakupljanja statičkog naboja, sto se postize postavljanjem provodljivih podloga na puteve i nanošenjem elektroprovodljive obuće. Svakako da treba zabraniti i nošenje odeće od vune, svile ili sintetike.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET