Devizno tržište | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizno tržište". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

devizno trziste
1. Uvod
Devizno tržište je tržište na kome se kupuju i prodaju strane valute, odnosno to je mehanizam povezivanja transaktora koji žele da kupe jednu valutu u zamenu za drugu. Po pravili fizički nje ograničeno, nego postoji svuda gde se vrši razmena valute. Najznačajnija devizna tržišta nalaze se u najvećim finansijskim centrima, kao što su Njujork, London, Tokio, Frankfurt, Pariz itd. Bitan faktor koji je delovao na brz razvoj deviznog tržišta je porast broja zemalja koje su uspostavile valutnu konvertibilnost i to pre svega za tekuće transakcije, a jedan broj zemalja kasnije i za kapitalne transakcije sa inostranstvom.
Aprila 1999.godine od 182 zemlje članice MMF – a, 156 je imalo valutnu konvertibilnost za tekuće transakcije. Drugi bitan faktor koji je uticao na enorman rast deviznih tržišta je brz razvoj kompijuterskih i telekomunokacionih tehnologija. Da bismo imali predstavu o kakvoj ekspanziji je reč najbolje vidimo iz činjenice da je ukupan procenjeni promet na svetskim deviznim tržištima na prelazu u 2000.godinu iznosio oko 1,500 milijardi dolara dnevno. Osnovna svrha deviznog tržišta je omogućavanje i olakšavanje međunarodne trgovine i međunarodnog kretanja kapitala.
Devizno tržište Jugoslavije formirano je 1973.godine. Postoje dva organizaciona oblika putem kojih se institucionalno operacionalizuje regularna valutna trgovina. To su: devizne berze i vanberzanska devizna tržišta. Na deviznim berzama sve devizne transakcije obavljaju se u berzanskoj sali i po određenoj proceduri. Vanberzansko devizno tržište sastoji se iz mreže banaka, deviznih brokera i dilera, čija je funkcija da povežu kupce i prodavce deviza. Glavni učesnici na deviznim tržištima su komercijalne banke, preko kojih se u razvijenim zemljama ostvaruje čak oko 90-95 % ukupnih deviznih transakcija. Zbog toga se i kaže da je interbankarsko tržište jezgro deviznog tržišta na međunarodnom planu
1.Devizno tržište
Veza između nacionalnih trišta novca i stranih novčanih tržišta ostvaruje se na deviznom tržištu.
Posredstvom ovog tržišta, vlasnici novčanih sredstava transferišu strana sredstva plaćanja u domaća, i obratno, pa se sa tim sredstvima pojavljuju na domaćem, odnosno inostranom novčanom tržištu.
Usled povezanosti novčanog i deviznog tržišta, postoji tesna veza između kamatne stope i deviznog kursa.
Naime, međunarodno kretanje kapitala može da bude motivisano razlikama između kamatnih stopa.
Stoga, kretanje kapitala može značajno da utiče na kretanje deviznih kurseva na tržištu deviza.
Preko mehanizma deviznog kursa postepeno se uspostavlja korespondentski odnos različitih kretanja na dva nacionalna tržišta novca.
O deviznom tržištu govorimo u onom momentu kada dođe do kontakta između domaćih i stranih deviznih rezidenata u sferi ekonomskih transakcija, i kad ovi kontakti dovedu do određenih devizno-pravnih poslova.
Iz ovih odnosa rezultira ponuda i tražnja deviza, a njihov susret predstavlja devizno tržište.
Dovoljno je da jedan domaći devizni rezident zasnuje potraživanje u stranoj valuti, a drugi dugovanje, pa da dođe do prvog susreta ponude i tražnje deviza.
Devizno tržište pretpostavlja takav tip nacionalne ekonomije koja održava ekonomske veze s drugim nacionalnim ekonomijama (otvorena ekonomija).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET