Finansijsko tržište | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijsko tržište". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD
PREDMET : TRŽIŠTE NOVCA I KAPITALA
TEMA : FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Decembar 2013.
SADRŽAJ
UVOD ......................................................................................................................... 3
Pojam finansijskog tržišta ....................................................................... 4
Funkcije finansijskog tržišta .................................................................. 5
Vrste finansijskih tržišta .......................................................................... 6
3.1. Tržište novca .......................................................................................... 7
3.1.1. Tržište žiralnog novca ........................................................... 8
3.1.2. Kreditno tržište ......................................................................... 8
3.1.3. Eskontno tržište ........................................................................ 8
3.1.4. Lombardno tržište ................................................................... 9
3.1.5. Devizno tržište ........................................................................... 9
3.1.6. Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti .................... 9
3.2. Tržište kapitala ................................................................................. 10
3.2.1. Investiciono tržište ................................................................ 10
3.2.2. Hipotekarno tržište ............................................................... 11
3.2.3. Tržište dugoročnih hartija od vrednosti .................... 11
3.2.3.1. Primarno finansijsko tržište .......................... 12
3.2.3.2. Sekundarno finansijsko tržište ................... 12
ZAKLJUČAK ........................................................................................................ 14
LITERATURA ...................................................................................................... 15
UVOD
Finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novcanih sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.
Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.
Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.
Pojam finansijskog tržišta
Finansijsko tržište je organizovano mesto na kome se traže i nude finansijska novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava.
Finansijsko tržište se može definisati i kao skup svih finansijskih transakcija u oblasti nacionalne ekonomije kojima dolazi do uspostavljanja i realizacije društveno-proizvodnih odnosa iz kupoprodajnih finansijskih dokumenata.
Cena finansijskih sredstava formira se pod odlučujućim uticajem ponude i tražnje, a izražava se u vidu kamatne stope, koja je opet različita za svaki od segmenata finansijskog tržišta. Globalno uzevši ona je uvek manja kod kratkoročno odobrenih novčanih sredstava sa rokom dospeća do jedne godine kao i onda kada se radi o uspešnim i bonitetnim debitorima. Kamatna stopa kod dugoročnih aranžmana je veća čime se kompenzira niža likvidnost kao i veći rizik, a isto je i kad se radi o manje kreditno sposobnim korisnicima. U takvim slučajevima se čistoj kamati dodaje i riziko premija. Kamatna stopa međutim zavisi i od stope inflacije gde se nominalna kamatna stopa koriguje u skladu sa rastom cena što je poznato kao tzv. Fišerov efekat.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET