Budućnost globalnog rešavanja ekoloških problema | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Budućnost globalnog rešavanja ekoloških problema". Rad ima 44 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
TOC o "1-3" h z u
1. Uvod
Proteklih sto godina doneli su ogroman napredak u mnogim indikatorima koji se koriste za merenje progresa u ljudskom razvoju, od očekivanog trajanja života, preko dohotka po glavi stanovnika do obrazovanja. U istom periodu, međutim, uticaj ljudi na svet prirode dramatično se povećao kako je obim i intezitet ljudskih aktivnosti rastao. Iako je u nekim zemljama zabeležen progres u borbi protiv zagađenja vode i vazduha, mnogi negativni trendovi, kao što su nestajanje tropskih šuma i porast gasova staklene bašte u atmosferi, nastavljaju se nesmanjenim intenzitetom.
Svetska populacija – danas preko 6 milijardi ljudi – raste po manjim stopama nego što se to predviđalo pre samo nekoliko godina, ali još uvek se očekuje njen značajan porast pre nego što dođe do stabilizacije. Predviđa se da će u 2050. godini broj stanovnika na Zemlji biti između 8 i 12 milijardi, od čega se gotovo celokupan rast očekuje u zemljama u razvoju.
Tokom poslednje dve decenije stalno se uvećava ekonomsko bogatstvo u mnogim zemljama u razvoju, ali su neke nacije zabeležile i opadanje ekonomskih aktivnosti i pad društvenog proizvoda po glavi stanovnika od 1980. godine. Disparitet između bogatih i siromašnih u okviru nacija, kao i jaz između bogatih i siromašnih država nastavlja da se produbljuje.
Tokom proteklih 30 godina, procentualno veći broj dece pohađa škole, a broj pismenih među odraslima se neprestano povećava, tj. na globalnom nivou smanjuje je broj nepismenih među odraslom populacijom. Svetska proizvodnja hrane je generalno dovoljna da zadovolji potrebe čovečanstva za ishranom, ali postoje problemi sa distribucijom hrane – oko 800 miliona ljudi i dalje gladuje ili je podhranjeno. Globalna proizvodnja hrane i dalje raste, ali prinosi osnovnih grupa žitarica rastu sporije nego u prošlosti. Osim toga, gubici posle žetvi i dalje su visoki, a degradacija tla usled erozije i neadekvatnih irigacionih sistema nastavlja da narušava poljoprivredno zemljište, izlažući opasnosti neke regione.
Istovremeno sa ostvarenim progresom, javili su se i ekološki problemi koji zahtevaju globalnu akciju. Ovaj rad će razmatrati tendencije svetske ekologije, mogućnosti da se problemi rešavaju kroz spontane tržišne interakcije, a ne samo kroz administrativne mehanizme, kao i jedan praktičan globalni problem – ozonsku rupu.
2. Osnovne razvojne tendencije i ekološki problemi
Upotreba prirodnih resursa od strane modernih industrijskih ekonomija i dalje ostaje vrlo visoka – između 45 i 80 metričkih tona po osobi godišnje, kada se uzmu u obzir svi materijali (uključujući eroziju tla, podzemne vode i druge sporedne materijale). Trenutno je potrebno 300 kilograma prirodnih resursa da bi se stvorilo 100 USD prihoda u najrazvijenijim ekonomijama. S obzirom na veličinu tih privreda, ovo predstavlja zaista ima značajan uticaj na promenu izgleda okruženja.
Globalna upotreba energije, koja je porasla gotovo 70% od 1971. godine, ima projektovan rast od preko 2% godišnje za narednih 15 godina. To će dovesti do porasta emisije gasova staklene bašte za gotovo 50% u odnosu na trenutne nivoe, osim ako se ne ulože ogromni napori u povećanje efikasnosti energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET