Berze i berzansko poslovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze i berzansko poslovanje". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Berze i berzansko poslovanje
Finansiske sistem i finansiski subjekti.
Osnovna delatnost finansiskih institucija koncentrisana je na držanje i operacije finansiskih instrumenata. Osnovne finansiske institucije su banke i fondovi za kreditiranje.
Finansiske institucije obavljaju funkcije prikupljanja novčanih sredstava, usmeravaju ih u finansiske plasmane i vrše različite finansiske usluge.
Većina finansiskih institucija su finansiski posrednici. Najvažnija finansiska institucija je banka (poslovne banke i centralna banka-banka banaka).
Najvažnije nebankarske finansiske institucije su: penzijoni fondovi, osiguranje, investicioni fondovi(institucionalni investitori), finansiske kompanije, brokersko-dilerske kuće, trust ustanove i dr.
Finansiski instrumenti na finansiskom tržištu.
Za analizu finansiskih instrumenata u razvijenim kapitalističkim privredama, kao i u našoj privredi osnovne su karakteristike:
Struktura instrumenata po sektorima,
Struktura po vrstama istrumenata,
Struktura instrumenata po rokovima i
Struktura instrumenata po načinu formiranja, oblicima upravljanja, odlučivanjao njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi oblik.
U analizi strukture finansiskih instrumenata po sektorima, sve finansiske instrumente možemo grupisati na sledeće sektore.
1. Sektor privrednih preduzeća,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor države,
5. Sektor banaka i finansiskih institucija,
6. Sektor inostranstva.
Kakvi postoje finansiski instrumenti u savremenom finansiskom sistemu, preko kojih on funkcioniše. Da navedemo osnovne:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oročeni, ograničeni),
2. Čekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (državne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnički zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnička potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjučersi,
16. Forvardsi i sl.
Kamata kao cena novca
Kamata je „odricanje od likvidnosti“
2.Funkcije kamate. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi privredi i finanasiskom sistemu. Najznačajnije su.
- Faktor formiranja štednje,
- Faktor racionalne upotrebe sredstava,
- Faktor uspešnog funkcionisaja finansiskog tržišta,
- Faktor efikasne alokacije sredstava,
- Faktor monetarno – kreditne regulacije i efikasne monetarne politike,
- Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema,
- Faktor formiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka.
3. Vrste kamatnih stopa. Postoje različite vrste kamatnih stopa u finansiskom sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne i pasivne kamate), kratkoročne i dugoročne kamatne stope, kamate prema vrsti poslova (različiti krediti poslovnih banaka, krediti centrlne banke, međunarodni krediti), realna i nominalna kamatna stopa i dr.
4.Mehanizam kamatne stope.
Eskontna stopau stvari znači kamatnu stopu po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog novca.
Lombardna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET