Bankarski poslovi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarski poslovi". Rad ima 40 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Bankarski poslovi
    U ovom diplomskom radu objašnjena podela ovih pravnih poslova na: aktivne bankarske poslove, pasivne bankarske poslove, te neutralne bankarske poslove. Takođe, elaborirani su najvažniji oblici ovih poslova (ugovor o kreditu, eskont, reeskont, lombard, relombard, obveznice, založnice, bankarski novčani depozit, ulog na štednju, tekući račun, žiro-račun, akreditiv, bankarske garancije, kliring, inkaso-poslovi, ugovor o sefu), njihov pojam, karakteristike kao i prava i obaveze koje proizlaze iz istih za subjekte tih poslova.
Ključne reči: bankarski poslovi, elektronsko bankarstvo.
Uvod
Postoji jedna poznata šala koja se pripisuje komičaru Bobu Hopeu, koja kaže: “banka je finansijska institucija u kojoj možete pozajmiti novac samo ako možete da dokažete da vam on nije potreban”. Iako mnogi klijenti koji uzimaju zajmove od banaka mogu da steknu utisak da je ova šala pre istina nego izmišljena priča, pravo stanje stvari je da danas banke pružaju stotine različitih usluga milionima pojedinaca, kompanija i država širom sveta. Mnoge od ovih finansijskih usluga od vitalne važnosti su za našu ličnu dobrobit, uspeh u budućnosti i blagostanje zajednice i nacije kojoj pripadamo.
Banke su osnovni izvor kredita (zajmovni kapital) za milione pojedinaca i domaćinstava, kao i za mnoge sektore države (školstvo, gradovi, oblasti, itd.). Kada su u pitanju male firme, počev od bakalnica do prodavnica automobila, banke su često glavni izvor kredita za nabavku robe ili dopremanje novih vozila. Firme i klijenti koji plaćaju kupljenu robu i usluge, vrlo često koriste bankarske čekove, kreditne ili debitne kartice, ili elektronske račune na koje imaju pristup preko vebsajta banke. A kada im je potrebna bilo kakva finansijska informacija ili savet, banka je ta institucija kojoj se obraćaju za pomoć.
Širom sveta banke odobravaju kredite klijentima (pojedincima i domaćinstvima) na više rata otplate, što nije slučaj kod drugih finansijskih institucija. Banke se godinama nalaze među glavnim kupcima državnih obveznica i hartija od vrednosti za finansiranje javnih objekata, počev od sportskih dvorana i fudbalskih stadiona, pa do aerodroma i auto-puteva. Banke su najvažniji izvori sredstava kratkoročnog obrtnog kapitala i, poslednjih godina, sve su aktivnije u odobravanju dugoročnih zajmova kompanijama za kupovinu novih postrojenja i opreme. Sredstva koja se drže u bankama SAD čine oko jednu petinu ukupnih sredstava i veći deo prihoda svih finansijskih institucija lociranih u SAD. U drugim državama, na primer u Japanu - banke drže blizu dve trećine svih sredstava koja cirkulišu u okviru domaćeg finansijskog sistema. Razlika je u tome što, u Sjedinjenim Državama, institucije koje pružaju finansijske usluge mogu, a to i čine, da konkurišu jedna drugoj u ponudi svojih usluga kompanijama, potrošačima i državama.
Izradom ovog diplomskog rada upuštamo se u veliku avanturu, u kojoj ćemo saznati nešto više o jednoj od najstarijih i najvažnijih delatnosti na svetu. Bankarstvo je od suštinskog značaja za naš život, utiče na otvaranje radnih mesta, životni standard i štednju za bolju budućnost Međutim, bankarstvo kakvo mi danas poznajemo, sve brže se pretvara u sasvim drugačiju delatnost u poređenju sa onom kakva je bila u prošlosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET