Bankarski kredit, pojam i razvoj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarski kredit, pojam i razvoj". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
Bankarski kredit, pojam i razvoj
Predmet : Monetarne i javne finansije
Sadržaj :
Bankarski kredit kroz istoriju
Bankarski kredit – pojam
Nastanak i izvori bankarskog kredita
Ekonomske funkcije bankarskog kredita
Pozitivne i negativne strane bankarskog kredita
Bankarski kredit, kroz istoriju
Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa razvojem novca i novčanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumačenja javlja se poverenje kao osnovni bankarski resurs.
Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada nazivaju “Tezauri”. Etimologijom reči dolazimo do zaključka da je prvobitna namena banaka bila uskladištenje tj. čuvanje.
Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene(tada jos malih država), posredovanje i kao što smo već naveli čuvanje vrednosti.
Antička Grčka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba praćen ustanovom hipoteke,danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni krediti,sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu, predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari. (1)
Često je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne građane u robove.
Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja, novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora.
U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Đenova, koje pod uticajem pomorske trgovine oživljavaju vec postojeće institucije,ali stvaraju i neke nove kao sto su menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.
Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem kredita,koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori ilustracija J.Schumpetera :' Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi'. (2)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET