Transport i osiguranje robe | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Transport i osiguranje robe". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvodni deo
Transport kao delatnost bavi se prevozom i prenosenjem robe ili stvari, trecih lica sa jednog na drugo mesto. Međunarodni trasport predstavlja delatnost prenošenja robe (stvari) trećih lica iz otpravnog mesta koje se nalazi na teritoriji jedne zemlje u putno mesto koje se nalazi na teritoriji druge drzave. Roba se neprekidno transportuje iz mesta proizvodnje u mesto potrošnje, odnosno iz mesta gde je ima u mesto gde je potrebna. Transportna delatnost se javila i kao sporedna delatnost raznih proizvodaca i drugih privrednih preduzeca (fabrike, rudnici, prehrambeni proizvodaci i sl.) Tu se radi о unutrasnjem transportu; odnosno prevozu sopstvene robe sopstvenim prevoznim sredstvima. Tehnoloski, transport je uslovljen sa tri bitna elemental put kojim se roba transportuje, prevozno sredstvo i pogonsjca snaga prevoznog sredstva. Ova tri tehnoloski bitna elementa za transport, imala su svoj dinamican razvojni put u istoriji razvoja privrede i drustva.
1. Razvoj transporta
Prenosenje robe u pocetku se obavljalo samo na kopnu. Naistariji prvobitni put bila je staza, koju je covek sirio praveci put. Potom je, sa razvojem civilizacije, roba transportovana zeleznicom. I vodeni tokovi su se koristili kao transportni put - reke, jezera, mora i kanali, i naravno u poslednjem veku transportni put postaje i vazdusni_koji obezbeđuje odgovarajucu brzinu prevoza.
Transportna sredstva su se takode razvijala, usavrsavala i menjala na pocecima civilizacije covek je da bi razmenjivao robu, teret prenosio na "sopstvenim leđima, a potom je, na kopnu, za to koristio životinje, zatim zaprežna i mehanička vozila.
I u ostalim vidovima transporta covek je savladavao, zahvaljujuci svom neumomom pregnucu, sve slozenija i sve brza prevozna sredstva. Na primer, za plovidbu je koristio splav, camac, lađe, zatim savremene brodove,i vazdusne letelice.
Za prenos robe covek je koristio najpre svoju snagu, potom, životinjsku. Snaga je, na odredenom stepenu proizvodnih snaga postajala jedna od kocnica daljem napretku transporta i rastu proizvodnje. Tek je parna mašina kao epohalan pronalazak - omogucila savremenu industrijsku proizvodnju, sto je doprinelo brzom razvoju transporta. U kopnenom saobračaju glavni vid transporta postaje zeleznica, a u vodenom transportu – parobrod. U poslednjem veku kao pogonska snaga uveliko je koriscena električna energija.
Savremeni vidovi transporta su:
zeleznicki,
drumski,
pomorski,
recni,
vazdusni i nepokretni transport,
odnosno transport cevima.
Cevima se na veliku daljinu transportuju sirova nafta, naftni derivati, plin, velike kolicine tecnosti. U nekim slucajevima se mogu transportovati i cvrsti materijali koji se pretvaraju u polutecne i usavrsenim metodama, posle obavljenog transporta, vracaju u predasnje stanje. U Evropi, cevovodi su postali nova grana transporta i u nekim drzavama na ovaj nacin se transportuju velike kolicine tereta, cak toliko da ovaj vid transporta izbija na trece mesto po
obimu prevoza – posle železničkog i pomorskog.
Specifican vid transporta je i postanski, koji organizuje otpremu, i prenos robe i njenu isporuku i pri tom koristi sopstvena prevozna sredstva ili usluge transportnih organizacija u svim vidovima transporta. Buduci da ovde razmatramo samo neposredan prenos robe, stvari ispitanika ovaj vid transporta se detaljnije ne obraduje, kao ni transport ljudi i energije. Transport ima izuzetan ekonomski znacaj za svaku zemlju, ali je prisutan i znadajan u svakodnevnom zivotu. On je priblizio zemlje i kontinente, omogucio uzajamno upoznavanje i zblizavanje naroda, i proširenje znanja i unapredenje civilizacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET