Teorija vrijednosti razvoj i vrste | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorija vrijednosti razvoj i vrste". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA PRIMJENJENU EKONOMIJU
SEMINARSKI RAD
TEMA: TEORIJA VRIJEDNOSTI RAZVOJ I VRSTE
LITERATURA
1. Mladen Ivanic: “Principi ekonomije”
2. Samuelson P. & W. Nordhaus: “Ekonomija”
UVOD
Najprihvatljivija podela teorija vrednosti je na objektivističke i subjektivističke teorije. U objektivističke teorije spadaju:radna teorija vrednosti(A.Smit i D.Rikardo) i teorija troškova proizvodnje (Dž.Mil i R.Maltus), a u subjektivističke ubrajamo:teoriju korisnosti (marginalisti) i sintetičke teorije(A.Maršal).
Početak rasprava o radnoj teoriji vrednosti vezuje se za ime engleskog ekonomiste Viljema Petija koji je izvor vrednosti tražio u proizvodnji. On je, međutim, ostao u nedoumici da li zemlja i rad na isti način učestvuju u stvaranju vrednosti. Bilo je potrebno dosta vremena da se odgovori na ovo pitanje.Odgovor je glasio da je rad jedini stvaralac vrednosti robe.S tim u vezi posebno je značajan istaknuti rad engleskog ekonomiste Adama Smita ‚‚Bogatstvo naroda"(iz 1776.god.) koji predstavlja utemeljeno shvatanje rada kao jedinog stvaraoca vrednosti i ključne karike iz koje se izvode i pomoću koje se objašnjavaju sve ostale ekonomske kategorije. Treba naglasiti da u interpretaciji Adama Smita nije uvek jasno značenje tog rada jer on uvodi dve mogućnosti: da to bude stvarno utrošeni rad u proizvodnji ili pak, rad koji se može kupiti za određenu vrstu robe.
Taj problem će rešiti David Rikardo tako što je utemeljio stav da vrednost robe određuje rad koji je utrošen u njenoj proizvodnji. On je, međutim, istovremeno otvorio problem količine toga rada, jer se po jedinici proizvoda individualno troše različite količine rada.Karl Marks je u ekonomskoj literaturi označen kao najistaknutiji predstavnik radne teorije vrednosti.On je razvio, upotpunio i najdoslednije formulisao teoriju radne vrednosti. On je razotkrio suštinu same vrednosti robe (u apstraktnom radu), ali je istovremeno objasnio da je veličina vrednosti robe određena društveno prosečnom količinom tog rada koja se u datim uslovima utroši po jedinici rada. Naročito treba istaći da je poseban Marksov doprinos razvoju teorije radne vrednosti njegovo učenje o višku vrednosti čime je utvrdio polaznu osnovu za kritičku analizu kapitalističkog načina proizvodnje.
1. KLASIČNA POLITIČKA EKONOMIJA
Jedan od najznačajnijih pravaca u ekonomskoj teoriji poznat je pod nazivom klasična politička ekonomija. Jedan od prvih pripadnika te škole i jedan od najvećih ekonomista u istoriji ove nauke bio je Adam Smit (Adam Smith) čije je djelo „Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda“ nezaobilazno u svakom istraživanju istorije ekonomske misli. Njegove ideje, date u nepotpunom obliku, razvio je David Rikardo (David Ricardo) u svom radu „Principi političke ekonomije i oporezivanja“. Uz njih dvojicu kao ostali bitni predstavnici škole klasične političke ekonomije smatraju se Žan Batist Sej (Jean-Baptiste Say), Robert Maltus (Robert Malthus) i Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill). Ideje klasične političke ekonomije mogu se svesti na nekoliko osnovnih:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET