Skupština akcionara | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Skupština akcionara". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: UVOD U KORPORATIVNU UPRAVU
TEMA: SKUPŠTINA AKCIONARA
DR GORDANA LJUBOJEVIĆ STEVAN JOKOVIĆ
BEOGRAD, JANUAR 2011
UVOD
Skupština akcionarskog društva je organ koga čine svi akcionari akcionarskog društva. Stoga se ona pojavljuje kao organ vlasnika društva i zakon je naziva skupštinom akcionara. Skupština postoji u svakom višečlanom akcionarskom društvu, bez obzira na njegovu vrstu, odnosno nezavisno od toga da li se radi o zatvorenom ili otvorenom akcionarskom društvu.
Pravo glasa na skupštini imaju samo akcionari koji su vlasnici akcija sa pravom glasa. Medjutim , svaki akcionar (bez obzira na vrstu svojih akcija) ima pravo učestvovanja u radu skupštine akcionara, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda. Ova svoja prava akcionar ostvaruje lično ili preko punomoćnika, u skladu sa statutom akcionarskog društva.
U akcionarskom društvu sa jednim akcionarom (jednočlano akcionarsko društvo) sva ovlašćenja skupštine akcionara vrši taj akcionar kao pojedinac. On može ovlastiti i drugo lice za vršenje ovih ovlašćenja. S obzirom na karakter jednočanog akcionarskog društva, jedini akcionar ima zakonsku obavezu da po donošenju odluka iz nadležn osti skupštine akcikonara sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjigu odluka. U ovu knjigu se unose i sporazumi izmedju ovog akcionara i akcionarskog društva (osim kada su zaključeni u pismenoj formi).
1. VRSTE SKUPŠTINE AKCIONARA
U akcionarskom društvu postoje dve vrste skupština:
godišnja i vanredna.
Godišnja skupština
Godišnja skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje u vremenskom periodu predvidjenom članom 276. Zakona o privrednim društvima (najkasnije u roku od ri meseca od dana podnošenja upravnom odboru finansijskih izvešaja za svaku finansijsku godinu ili šest meseci posle završetka poslovne godine). Dan i vreme održavanja godišnje skupštine utvrdjuje se osnivačkim aktom ili odlukom upravnog odbora. Mesto održavanja godišnje skupštine utvrdjuje se osnivačkim aktom, a ako to nije odredjeno ovim aktom skupština se održava u sedištu akcionarskog društva.
Neodržavanje godišnje skupštine akcionara na način predvidjen pomenutom zakonskom odredbom predstavlja prekršaj iz člana 451. stav 1. tačka 10. Zakona o privrednim društvima.
Godišnja skupština akcionara može se održati i po nalogu suda. Do toga može doći samo u slučaju neodržavan ja ove skupštine u roku propisanom zakonom. Sud tada može (u vanparničnom postupku), na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj skupštini ili diektora, odnosno člana upravnog odbora društva, da imenuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem da sazove skupštinu , utvrdi njen dnevni red u skladu sa zakonom, kao i mesto i datum njenog održavanja i da predsedava sednici. Po ovom pitanju sud je dužan da donese svoje rešenje u roku od 48 sati od prijema zahteva.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET