Siva ekonomija u Srbiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Siva ekonomija u Srbiji". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИJА
ВАЉЕВО
Сива економија у Србији
Ваљево, новембар 2009.
САДРЖАЈ
УВОД..................................................................................................................................................3
СИВА ЕКОНОМИЈА У СРБИЈИ.....................................................................................................4
ГЕНЕРАТОРИ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ...............................................................................................7
БОРБА ПРОТИВ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ...........................................................................................7
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................... 9
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................10
УВОД
У овом раду предмет разматрања ће бити улога неформалне (сиве) економије у Србији. Циљ рада је да утврдимо, колико је то могуће, колика је сива економија у Србији, начине на које је можемо смањити, како се против ње борити. Најпре ће бити дефинисана неформална економија у Србији. Потом идентификовани њени генератори, затим борба против сиве економије.
СИВА ЕКОНОМИЈА У СРБИЈИ
Рецесија која хара не само српском економијом већ и великим тржиштима, на колена је бацила већину домаће привреде, али не и сиву економију. Прелазак фирми у илегалу све је чешћа појава у домаћој привреди која је, према проценама Светске банке, до избијања светске кризе са око 33,3 одсто црног тржишта увелико превазилазила светски просек од око 15 одсто. То је око 12 милијарди евра које се окрену на тржишту без икакве контроле због чега је државна каса на годишњем губитку од око четири милијарде евра.
Удео сиве економије у привреди повећан је од јула прошле до истог месеца ове године на 40,38 одсто, док ће бруто друштвени производ бити за око 11 одсто мањи него лани.
У овом тренутку текстилна индустрија налази се у самртном загрљају црног тржишта будући да се око 2,5 милијарди евра промета протури црним каналима, а буџет оштети за око 700 милиона евра годишње. Уз то, трећина радника је већ завршила на улици, а уколико се лошој пракси не стане на пут, процењује се да би у априлу следеће године у регуларним пословима могло опстати свега седам одсто фирми. Сектор текстила и раније је био најугроженија привредна грана због масовне продаје кинеске робе на коју се не плаћа ПДВ, као и због бувљака и комисиона који постоје још само у Србији.
Преко комисионе продаје обрне се око 712 милиона евра годишње, а тек десети део се евидентира преко фискалне касе.
Недопустиво је да само у Србији још постоје комисиони јер је то озакоњени шверц. Тренутно се припрема закон који ће то онемогућити па више неће моћи да стављају у промет робу за коју немају документ о пореклу. Свуда у Европи то је давно изашло из праксе јер се роба која нема порекло продаје по бувљацима или на аукцијама. На домаћем тржишту „продаје испод руке" има око 60.000 тезги које немају фискалну касу, мада би пре овог „сиротињског шверца" ваљало погледати колико се кинеске робе угура и на крају прода без плаћања ПДВ-а и по ценама којима ниједна озбиљна фирма не може да конкурише. Кинези годишње увезу око 1,35 милијарди евра робе, махом текстила, а 80 одсто се књиговодствено не раздужује. Готово сваки комад се прода на црно. Из Турске стиже увоз памучних плетенина вредан око 300 милиона евра и највећи део одлази на бувљаке које, наравно, нико не конторолише, мада је држава најавила коначни обрачун са овим тржницама. Наиме, недавно је поново покренуто питање увођења фискалних каса на бувљацима, а држава најавила да ће по џепу ударити сваког продавца који не буде издавао фискални рачун. Довољно је прошетати се пијацама и видети да ове претње нико од продаваца није схватио озбиљно. Ипак, одлучност државе да се разрачуна са сивом економијом никада није била озбиљнија него сада.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET