Savremene teorije izbora potrošača marginalizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Savremene teorije izbora potrošača marginalizam". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ
БАЊА ЛУКА
ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
САВРЕМЕНЕ ТЕОРИЈЕ ИЗБОРА ПОТРОШАЧА МАРГИНАЛИЗАМ
Професор: Студент:
Доц.др Југослав Јовичић
Бања Лука, април 2011.година
Садржај:
1.Увод...............................................................................................3
2.Маргинализам...............................................................................4
2.1.Карактеристике маргинализма.................................................5
3.Субјективна теорија вриједности...............................................6
3.1.Разлике између субјективне и радне теорије вриједности добара................................................................................................7
4.Утицај маргиналне корисности на тражњу................................8
5.Маргинални приход....................................................................10
6.Закључак.......................................................................................11
7.Литература...................................................................................13
1. Увод
Економске су се почеле разматрати још у старој Грчкој, када су грчки филозофи економске проблеме само узгред третирали. У периоду старог и средњег вијека економија је била у саставу филозофије, односно није била издвојена у посебну науку, тако да се само могло говорити о разним економским идејама којима су се жељеле објаснити појаве економског живота друштвених заједница.
Са развојем капитализма, када привредни живот постаје све више комплекснији, почиње детаљније изучавање економских односа, да би људи боље разумјели капитализам као друштво, односно као економски систем.
Школе економске мисли представљају правцед економске мисли који се разликују по својим теоријским схватањима. Будући да има много праваца и школа мишљења овај семинарски рад обрадит ће само период маргинализма и теоретска схватања тог периода.
2. Маргинализам
Маргинализам или субјективистичка школа је класно неутралан правац који је занемарио класне проблеме и односе и из тих разлога одбацио резултате учења не само Маркса него и цијеле класичне школе на којој је Маркс засновао своје дјело.
Неокласични правац како га присталице те школе данас називају своје учење посветили су чистим економским проблемима. Маргинализам је нарочити замах доживио у седамдесетим годинама двадесетог вијека као реакција на растући утицај Марксизма.
Ријеч маргинализам представља заједнички назив за све буржоаске школе економских доктрина чији су предмет истраживања граничне привредне појаве као и њихов утицај на поједине процесе у привреди.
Економску теорију маргинализма чине:
енглеска школа
бечка(психолошка)
лозанска
Основна карактеристика маргиналиста је да су у средиште свог проучавања поставили појединца, његове интересе и мотиве његових економских активности. Тачније умјесто класа за разлику од класичне школе, предмет интересовања и њихова полазна тачка је човјек.
2.1.Kaрактеристике маргинализма
Маргиналисти су се залагали за формирање 'чисте економије' која би морала бити материјализована, а сви њени закључци морају бити математички формулисани и доказани. За разлику од класичне школе, која је била под великим утицајем неекономских наука, филозофије, политике и идеологије, 'чиста економија' треба да има саставне елементе и чврсте закључке какве имају природне науке.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET