Saradnja Srbije sa MMF-om i Svetskom Bankom | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Saradnja Srbije sa MMF-om i Svetskom Bankom". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
Predmet: MEĐUNARODNA EKONOMIJA I FINANSIJE
Saradnja Srbije sa MMF-om i Svetskom Bankom
Nastavna grupa Beograd
Sadržaj:
1. UVOD 3
2. MMF i GRUPACIJA SVETSKE BANKE 4
2.1. Uslovljavanje MMF-a prilikom odobravanja kredita 5
3. ISKUSTVA SRBIJE 6
3.1. Saradnja Srbije sa Svetskom bankom 6
3.2. Srbija i Svetska banka u periodu od 2008. Do 2011. godine 7
3.3. Srbija i Svetska banka u periodu od 2012. Do 2015. godine 7
3.4. Srbija i Svetska banka danas 8
3.5. Saradnja Srbije sa MMF-om 9
3.6. Potrebe Srbije za saradnjom sa MMF-om 11
4. ZAKLJUČAK 12
5. LITERATURA 13
UVOD
Saradnja Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom ( MMF ) i Svetskom bankom je važan faktor stabilizacije privredno sistemskog i makroekonomskog uređenja naše zemlje. Obe institucije (i MMF i Grupacija svetske banke) bitno sužavaju i redefinišu klasičan nacionalni suverenitet država. MMF ima ulogu supervizora oko kvaliteta tržišnog uređenja nekog državnog prostora, što je opšti i prethodni uslov sa stanovišta podobnosti za spoljnu finansijsku podršku i pristup određene države međunarodnom tržištu kapitala. MMF strogo određuje povoljno unutrašnje privredno-sistemsko i makroekonomsko uređenje država-članica, ali ne sa aspekta dobrobiti država-članica, već sa aspekta interesa poverilaca i standarda globalizovanog poretka.
Zajmovi MMF-a nekoj zemlji-članici preko njene rezervne (zlatne) tranše uslovljeni su prihvatanjem i sprovođenjem programa ekonomske politike koji su uslovljeni. Ti uslovi nisu uvek fer; odnosno, sa stanovišta međunarodne zajednice su prioriteti koji se očekuju od zemlje korisnice kredita, dok su sa stanovišta konkretne zemlje oni često napadani jer nisu u interesu (odnosno nisu u primarnom interesu) sa stanovišta domaće ekonomske politike.
Najžešću kritiku MMF-u uputio je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2004. god. Edvard Preskot rečima da je politika odobravanja sve većih kredita zemljama u krizi poput davanja sve veće doze droge narkomanima i da je od MMF-a i Grupacije Svetske banke više štete nego koristi.
MMF i GRUPACIJA SVETSKE BANKE
Uslovljavanje MMF-a prilikom odobravanja kredita
Kad neka zemlja zatraži od MMF-a zajam, on joj predlaže neke mere ekonomske politike sa svrhom da se u razumnom roku uklone uzroci koji su doveli do teškoća u platnom bilansu. Međutim, uslovljavanjem svog zajma dolazi do ubrzavanja strukturnog prilagođavanja, čime se povećava poverenje ostalih kreditora (što je od značaja jer MMF nikad ne finansira troškove celog strukturnog prilagođavanja). Zato su zajmovi MMF-a na temelju kreditnih tranši uslovljeni implementacijom ekonomskog programa koji je koncipiran da dovede do eliminisanja problema u bilansu plaćanja u odgovarajućem roku. Pre nego što se nekoj članici odobri zajam ona sa osobljem MMF-a diskutuje program strukturnog prilagođavanja svoje privrede koji uključuje fiskalnu i monetranu politiku, politiku deviznog kursa itd za period od sledećih godinu dana. Svoju obavezu da će sprovoditi program zemlja formalizuje Pismom o namerama
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET