Politika prilagođavanja platnog bilansa, deflacija, devalvacija i devizna kontrola | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Politika prilagođavanja platnog bilansa, deflacija, devalvacija i devizna kontrola". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: MEĐUNARODNA EKONOMIJA I FINANSIJE
POLITIKA PRILAGOĐAVANJA PLATNOG BILANSA, DEFLACIJA, DELVALVACIJA I DEVIZNA KONTROLA
Čačak, april, 2010.
S A D R Ž A J
UVOD .............................................................................................................................. 3 1. PLATNI BILANS ....................................................................................................... 5
2. URAVNOTEŽENJE PLATNOG BILANSA ............................................................. 6
3. PRILAGOĐAVANJE PLATNOG BILANSA ........................................................... 9
4. APSORPCIONI MODEL ......................................................................................... 10 4.1. Devalvacija ....................................................................................................... 10
4.2. Deflacija ............................................................................................................ 11
4.3. Devizna kontrola …........................................................................................... 12
ZAKLJUČAK ............................................................................................................... 13
LITERATURA ............................................................................................................. 14
UVOD
Ekonomski odnosi sa inostranstvom predstavljaju važan segment ukupne strategije razvoja svake zemlje. Ovi odnosi obuhvataju širok spektar komuniciranja jedne zemlje sa svetom koji, pre svega, obuhvataju izvoz i uvoz roba i usluga, finansijske transakcije svake vrste i druge kontakte iz kojih proizilaze ekonomske posledice po zemlju. Na sadašnjem stepenu privrednog razvoja nezamisliv je opstanak bilo koje zemlje bez njenog intenzivnog komuniciranja sa okruženjem. Ti odnosi sa okruženjem imaju svoj razvojni put, imaju svoje uspone i padove, intezitet i posledice ali se bez njih privredni razvoj ne može ni zamisliti.
Svaka država, preduzeće i pojedinac direktno ili indirektno, upućeni su na određene odnose sa inostranstvom. Država stvara odgovarajući ambijent za odnose sa svetom, sklapa različite aranžmane sa drugim zemljama, preko nje se odvijaju međunarodne saobraćajne i druge komunikacije. Mnoga preduzeća ne bi mogla da proizvode bez nabavke mašina, energenata ili drugih komponenti u inostranstvu.
Spoljnoekonomski odnosi su vrlo osetljivo područje strategije razvoja jedne zemlje. Njihov intenzitet i kvalitet su podvrgnuti uticaju ukupnih ekonomskih, političkih i vojnih interesa najačih zemalja u svetu ili pojedinih grupacija. Zato je zadatak dugoročne politike razvoja u odnosu na ekonomske odnose sa inostranstvom pre svega da pronađe takvu međuzavisnost domaće privrede sa svetom koja će doprineti ostvarivanju opšte strategije privrednog i društvenog razvoja zemlje. Uzajamno prožimanje razvojne strategije i politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom treba da dovede do optimizacije stopa rasta, bržeg rešavanja strukturnih problema u privredi, strujanja tehničkog progresa i povećanja konkurentnosti nacionalne privrede na svetskom tržištu.
Platni bilans (balance of payments) ima dužu istoriju nego što imaju privredni bilansi. Prikazivanje platnog bilansa u različitim oblicima menjalo se tokom istorije u zavisnosti od toga kako se menjala robna i finansijska struktura međunarodnih ekonomskih odnosa. Tako npr., u doba merkantilizma potreba za razlikovanjem od trgovinskog bilansa nije se osećala, zato što su se trgovinske transakcije obavljale uglavnom uz istovremeno plaćanje zlatnim svetskim novcem.
U razvoju kapitalizma i međunarodnih kreditnih odnosa kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima sa inostranstvom više se ne poklapa. Javila se potreba da se statistički registruju robne i finansijske transakcije sa inostranstvom. Dvostrani pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom dobili su naziv platnog bilansa prvi put u Velikoj Britaniji sredinom XIX veka. Tokom vremena od promena u ekonomskim odnosima u svetu menjali su se platni i trgovinski bilans.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET