Finansijsko izveštavanje | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijsko izveštavanje". Rad ima 33 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Sadržaj
Uvod
Savremeno shvatanje finansijskog položaja polazi od pretpostavke da se ocena finansijskog položaja mora zasnivati na organskoj povezanosti bilansa stanja i bilansa uspeha (klasično shvatanje tretira samo bilans stanja). Neophodnost korišćenja bilansa stanja i bilansa uspeha, sa stanovišta ocene finansijskog položaja, proizilazi iz karaktera komplementarnosti ova dva izveštaja, koji predstavljaju organski povezane delove jedne celine. Bilansu uspeha koji pruža podatke o rezultatima poslovanja tj. zarađivačkoj sposobnosti, priključio se bilans stanja, kao neophodan izveštaj za ocenu finansijskog položaja, tek onda kada je princip rentabilnosti postao prihvaćen od strane kreditora, odnosno poverilaca, kao kriterijum primarne sigurnosti za obezbeđenje njihovih potraživanja. Ovakvim stavom, pri analizi preduzeća, u prvi red se stavlja zarađivačka sposobnost dužnika (da li ostvaruje prihode), a kakva je njegova imovinska situacija - pitanje je od sekundarnog značaja. Za obezbeđenje dugoročne egzistencije i nesmetanog razvoja preduzeća, neophodno je podjednako zadovoljenje svih principa finansijke politike u određenoj meri. To podrazumeva određeni kompromis između pojedinačnih kriterijuma za izbor finansijske strukture. Takav kompromis bi trebalo da rezultira onom kombinacijom izvora finansiranja koja će davati najbolje rezultate.
S obzirom da nije pronađen jedinstveni sintetički indikator uspešnosti poslovanja, najčešće se koristi analiza indikatora po pojedinim područjima, za koja se smatra da utiču na uspešnost poslovanja. Informaciona podloga za ovu analizu su:
finansijski izveštaj,
opšti iskustveni podaci i
externi podaci (iz srodne grupacije).
Strukturu analize ovih odnosa tj. indikatora uspešnosti čine:
analiza obrta imovine,
analiza solventnosti i likvidnosti,
analiza investicionog potencijala,
izračunavanje ukupnog izraza uspešnosti (Zeta Score) i
analiza dodatne vrednosti.
Pozitivne karakteristike racio analize jesu u tome što ona služi menadžmentu za planiranje, kontrolu i donošenje odluka, kao i za definisanje smerova aktivnosti i izbor optimalnih strategija poslovanja u budućnosti; sumira ključne odnose i rezultate koji govore o finansijskim performansama preduzeća i pomaže u definisanju indikatora uspešnosti.
Analiza obrta aktive predstavlja analizu odnosa između prihoda i aktive, odnosno koliko jedna novčana jedinica imovine stvara novčanih jedinica prihoda, a može se izračunavati i za svaki pojedinačni deo aktive. U analizi razlikujemo sledeće indikatore:
koeficijent obrta ukupne aktive (prihod / ukupna aktiva);
koeficijent obrta tekuće aktive (prihod od prodaje / tekuća aktiva);
koeficijent obrta fixne aktive (prihod od prodaje / fixna aktiva);
koeficijent unovčivosti zaliha (prihod od prodaje / zalihe) i
koeficijent obrta neto potraživanja (prihod od prodaje/potraživanja od kupaca umanjena za obaveze prema dobavljačima).
1. Finansijsko izveštavanje
Tradicionalan pristup upravljanju finansijama preduzeća bavi se problemima finansiranja, odnosno pribavljanja kapitala iz različitih izvora. Po završetku poslovne godine preduzeća su u obavezi da posle knjiženja svih poslovnih promena zaključuju poslovne knjige, kako bi se utvrdilo konačno stanje koje služi za sastavljanje finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. Da bi se ispunio ovaj cilj, finansijski izveštaji moraju obezbediti informacije o sledećim aspektima rezultata preduzeća:
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET