Globalno zagrevanje, sa osvrtom na posledice po Grenland i predvidjanja o tome | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalno zagrevanje, sa osvrtom na posledice po Grenland i predvidjanja o tome". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Globalno zagrevanje,
sa osvrtom na posledice po Grenland i predvidjanja o tome
Katarina Vukićević
Fakultet organizacionih nauka u Beogradu
Sadržaj – U tekstu se govori o globalnom zagrevanju i o posledicama koje su već itekako vidljive, a postoji tendencija da budu i kobne po čoveka. Posebno se baca akcenat na Grenland i predvidjanja o njemu. Predstavljene su neke od različitih teorija o njemu, kao i neslaganje naučnika u predviđanjima o tom pitanju.
Ključne reči – Globalno zagrevanje, Grenland, teorije o posledicama, visoke temperature, emisija CO2
1.Uvod
Globalno zagrevanje podrazumeva povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana. Prve polemike o tome počinju krajem 80-ih, kada su se, zajedno sa izveštajima o zagrevanju planete, prvi put pojavile i projekcije velikog budućeg porasta temperature. 1997. dolazi do usvajanja Kjoto protokola kojim su se Evropska Unija, SAD i Japan dogovorile da redukuju svoja ispuštanja ugljendioksida (CO2) u atmosferu. Sporazum je, pored njih, potpisalo i više od 120 država i time su obavezani potpisnici na smanjenje nivoa emisije gasova na nivo iz 1990. godine Na taj način je trebala da se smanji emisija gasova i efekta staklene bašte sa ciljem da se snizi temperatura na Zemlji i izbegnu katastrofalne posledice promene klime. Napravljeni su i mnogobrojni kompjuterski modeli koji omogućavaju predviđanja o nastavaku globalnog zagrevanja i njegove katastrofalne efekte. Promene u temperaturi bi mogle potpuno da unište život u divljim staništima, usled izumiranja vegetacije.
2.Posledice globalnog zagrevanja
Posledice globalnog zagrevanja svakog dana su sve vidljivije. Prirodne katastrofe i vremenske nepogode sve više uzimaju maha i uništavaju život na Zemlji. Najtoplije leto 2003. godine odnelo je u Evropi 30.000 ljudskih života, a sada je taj broj neuporedivo veći. Ekstremne suše, nezapamćene poplave  i požari i zabrinjavajuće temperaturne oscilacije glavne su teme stručnih izveštaja koji govore o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju.
Neke od posledica su:
Podizanje nivoa mora
Najtoplija decenija u poslednjih 160god.
Masovno istrebljenje divljih životinja
Masovne seče šuma
Svetsku ekološku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, što već danas pokazuje štetne efekte. Ledeni pokrivač tanji je pet-šest metara, a istraživanja pokazuju da se na Grenlandu debljina leda smanjuje velikom brzinom. Otapanje lednika i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i sva manja ostrva. Podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđen do 2050. godine, potopiće gradove poput Venecije i Sankt Petersburga, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, američke obale i druge niske priobalne oblasti, dok su neka tropska ostrva u južnom Pacifiku već danas raseljena zbog potapanja.
Članovi vlade Maldiva svesni ovog problema, održali su 17. oktobra 2009.godine sastanak na morskom dnu, sa namerom da na simboličan način skrenu pažnju svetske javnosti na opasnost globalnog zagrevanja za sve narode koji žive na niskoj nadmorskoj visini. Dok su raznobojne ribe plivale između korala i njihovih stolica, predsednik Mohamed Našid i ministri sedeli su u ronilačkim odelima, za stolovima ukopanim u morsko dno. Članovi vlade proveli su na dnu mora oko pola sata, komunicirajući uz pomoć belih tabli i ručnih signala. Na kasnijoj novinskoj konferenciji, predsednik Našid je upitan kako bi neuspeh predstojeće klimatske konferencije u Kopenhagenu uticao na Maldive, na šta je ogovorio sa: "Umrećemo". Tom prilikom potpisan je dokument kojim se pozivaju sve zemlje sveta da ukinu emisiju ugljen-dioksida. Povećanje nivoa mora zbog topljenja polarnog leda moglo bi da potopi ovaj arhipelag u Indijskom okeanu u roku od jednog veka. A rezultati tromesečnog istraživanja britanskih naučnika pokazuju da će se veći deo Severnog pola u narednih deset godina pretvoriti u otvoreno more.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET