Planete | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Planete". Rad ima 40 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sunčev sistem
Na rastojanju od oko 30 000 svetlosnih godina od centra galksije koju zovemo Mlecni Put, nesto malo iznad galakticke ravni u Orionovom spiralnom kraku, kruzi mala, zuta zvezda. Da bi sa devet svojih pratioca zavrsila jednu orbitu oko jezgra Galaksije, potrebno joj je oko 200 miliona godina. Ta zvezda, koju stanovnici trece planete po redu od nje zovu Sunce, je patuljasta zvezda spektralnog tipa G2, sa povrsinskom temperaturom 5700 K. Precnika je 1 392 000 km i njena masa cini 99,86% celokupne mase Sucevog sistema.
Suncev sistem je nastao pre oko pet milijardi godina od rotirajuceg oblaka gasa i prasine. Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica (1 AJ iznosi 150 miliona kilometara, sto je prosecno rastojanje Zemlje od Sunca) ali je zona uticaja Sunceve gravitacije mnogo sira. Suncev sistem cine sva tela i cestice koje su pod uticajem gravitacije Sunca:
Planete - planeta je svemirsko telo koje kruzi oko zveze, a cija masa je suvise mala da i samo postane zvezda. Planete su ili stenovita tela ili gasovita sa malim cvrsim jezgrom. U Suncevom sistemu ima devet poznatih planeta....
Asteroidi - mala stenovita tela, precnika do 1000 km (najmanji su velicine zrnca prasine). Zovu se jos i planetoidi ili male planete. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najveci njihov broj kruzi oko Sunca u prostoru izme|u Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren citav Suncev sistem. Broj identifikovanih asteroida je tesko pratiti posto se stalno otkrivaju novi.
Komete - ledena tela koja oblecu oko Sunca u cijoj blizini delimicno isparavaju stvarajuci tako, nasuprot Suncu, dugacak rep (dugacak i milion kilometara). Gra|ene su od smrznute vode, ugljen dioksida, metana i amonijaka i cestica prasine i stenovitih parcica. Putanja kometa je veoma ekscentricna elipsa. Razlikujemo dve vrste kometa. Jednu cine komete koje se redovno pojavljuju na nasem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodicne komete. U drugu grupu spadaju komete ciji period pojavljivanja je suvise dugacak da bi se mogao tacno predvideti (vise hiljada godina) i to su dugoperiodicne komete.
Meteoroidi - cvrsti komadi materije razlicitih dimenzija, koji kruze oko Sunca i ne mogu se registrovati optickim putem u slobodnom kosmickom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opazaju kao meteori, odnosno zvezde padalice. Cesto se meteori (pojava) poistovecuju sa meteoroidima (objekti u kosmosu). Meteoroid koji padne na drugo telo zove se meteorit.
Planete
Planeta je telo koje direktno oblece zvezdu, dakle ne kao sto to cine sateliti koji oko zvezde idu kruzeci istovremeno oko drugog dela. Dalje, to je telo dovoljno malo da se u njemu ne moze razviti unutrasnja nuklearna fuzija, inace bi to bila zvezda ali dovoljno veliko da ga njegova sopstvena gravitacija formira u sferni oblik.
Podele planeta
Po svom polozaju planete se dele na unutrasnje i spoljasnje, a kao granica uzima se glavni asteroidni pojas koji se nalazi izme|u Marsa i Jupitera. Prema tome unutrasnje planete su Merku, Venere, Zemlja i Mars, a spoljasnje Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton. Ponekad se unutrasnjim planetama zovu one koje su blize Suncu od Zemlje (Merkur i Venera), tj. tada je granicnik za ovu podelu putanja Zemlje. Ostale planete od Marsa do Plutona su spoljasnje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET